Притяжательные местоимения, притяжательный падеж

По­вто­ри­те лич­ные ме­сто­име­ния (рис. 1).

Лич­ные ме­сто­име­ния

Рис. 1. Лич­ные ме­сто­име­ния

Число

Лицо

Лич­ное ме­сто­име­ние в общем па­де­же

Пе­ре­вод

Ед.

1

I [aɪ] (все­гда пи­шет­ся с за­глав­ной буквы)

я

 

2

you [juː]

ты 

 

3

he [hiː]

он

 

 

she [ʃiː]

она

 

 

it [ɪt]

оно (за­ме­ня­ет на­зва­ния неоду­шев­лён­ных пред­ме­тов и жи­вот­ных)

Мн.

1

we [wiː]

мы

 

2

you [juː]

вы

 

3

they [ðeɪ]

они

Каж­до­му лич­но­му ме­сто­име­нию со­от­вет­ству­ет при­тя­жа­тель­ное ме­сто­име­ние.

Такое ме­сто­име­ние от­ве­ча­ет на во­прос: ЧЕЙ? – WHOSE? [huːz]

При­тя­жа­тель­ное ме­сто­име­ние все­гда ста­вит­ся перед су­ще­стви­тель­ным, о ко­то­ром идет речь. Оно по­ка­зы­ва­ет, кому при­над­ле­жит тот или иной пред­мет.

 book – моя книга (При­тя­жа­тель­ное ме­сто­име­ние MY стоит перед сло­вом book. Оно по­ка­зы­ва­ет, кому при­над­ле­жит книга).

 house– мой дом (При­тя­жа­тель­ное ме­сто­име­ние MY стоит перед сло­вом house. Оно по­ка­зы­ва­ет, кому при­над­ле­жит дан­ный дом).

С ан­глий­ски­ми при­тя­жа­тель­ны­ми ме­сто­име­ни­я­ми нам очень по­вез­ло. Они не из­ме­ня­ют­ся ни по роду, ни по числу и не за­ви­сят от того слова, ко­то­рое стоит после него.

My book. – Моя книга

My house. – Мой дом.

My toys. – Мои иг­руш­ки.

Ме­сто­име­ния в рус­ском из­ме­ня­ют­ся.

А с ан­глий­ским ме­сто­име­ни­ем все проще, оно все­гда оста­нет­ся таким, каким и было в пер­вом сло­во­со­че­та­нии.

This is my book. – Это моя книга.

This is my house. – Это мой дом.

These are my toys. – Это мои иг­руш­ки.

По­смот­ри­те на таб­ли­цу:

Лич­ные ме­сто­име­ния

При­тя­жа­тель­ные ме­сто­име­ния

При­ме­ры

I (я)

my (мой, моя, мое, мои)

My ball

he (он)

his (его)

His ball

she (она)

her (ее)

Her ball

it (оно)

its (его, ее)

Its ball

we (мы)

our (наш, наша, наше, наши)

Our ball

you (вы)

your (ваш, ваша, ваше, ваши)

Your ball

they (они)

their (их)

Their ball

Упраж­не­ние

До­пол­ни­те пред­ло­же­ние при­тя­жа­тель­ны­ми ме­сто­име­ни­я­ми.

This is me and this is ______bag.

We are Tom and Kate and this is ______dog.

This is my father and this is _____car.

This is Kate and this is_______ doll.

This is my dog and this is______ bone.

These are my aunt and my uncle and this is _____house.

This is you and this is ______pen.

Пра­виль­ные от­ве­ты:

This is me and this is my bag.

We are Tom and Kate and this is our dog.

This is my father and this is his car.

This is Kate and this is her doll.

This is my dog and this is its bone.

These are my aunt and my uncle and this is their house.

This is you and this is your pen.

При­ме­ча­ние

Когда мы го­во­рим по-рус­ски, мы часто ис­поль­зу­ем ме­сто­име­ния: свой, своя, свои.

Для нас со­вер­шен­но не слож­но по­стро­ить такие пред­ло­же­ния, как:

– возь­ми­те свои книги;

– я вижу своих дру­зей;

– он любит свою со­ба­ку.

Но в ан­глий­ском языке при­тя­жа­тель­но­го ме­сто­име­ния, ко­то­рое со­от­вет­ству­ет слову «СВОЙ», нет. И пе­ре­ве­сти такие пред­ло­же­ния нам по­мо­гут уже зна­ко­мые при­тя­жа­тель­ные ме­сто­име­ния.

Для того чтобы пра­виль­но со­ста­вить пред­ло­же­ние, нужно вы­брать со­от­вет­ству­ю­щее по смыс­лу при­тя­жа­тель­ное ме­сто­име­ние.

На­при­мер:

Я люблю свою со­ба­ку. (По­тре­бу­ет­ся при­тя­жа­тель­ное ме­сто­име­ние my). I love my dog.

или

Он любит свою со­ба­ку. – He loves his dog.

Мы любим свою со­ба­ку. – We love our dog.

Как ви­ди­те, если в рус­ском языке одно ме­сто­име­ние, то в ан­глий­ском языке при­дет­ся об­ра­щать вни­ма­ние, кому при­над­ле­жит пред­мет.

При­ме­ча­ние.

При­тя­жа­тель­ные ме­сто­име­ния в аб­со­лют­ной форме.

Моя со­ба­ка – my dog

Его книга – his book

От­ве­чая на во­прос: Чья это книга? – Whose book is this?

Чаще всего от­ве­ча­ем по-рус­ски крат­ко – моя/его.

Как же это сде­лать по-ан­глий­ски?

– Whose book is this? – It's mine.

– Чья это книга? – Моя.

Срав­ни­те пред­ло­же­ние.

This is my dog. (Это моя со­ба­ка).

This dog is mine. (Эта со­ба­ка моя).

В пред­ло­же­ние this dog is mine ме­сто­име­ние на­хо­дит­ся в аб­со­лют­ной форме.

Аб­со­лют­ное при­тя­жа­тель­ное ме­сто­име­ние не тре­бу­ет после себя су­ще­стви­тель­но­го.

Эта со­ба­ка моя. Нам не нужно еще раз го­во­рить, что речь идет о со­ба­ке.

При­тя­жа­тель­ное ме­сто­име­ние в ос­нов­ной форме все­гда стоит перед су­ще­стви­тель­ным.

My dog. – Моя со­ба­ка.

My cat. – Моя кошка.

His car. – Его ма­ши­на.

А при­тя­жа­тель­ные ме­сто­име­ния в аб­со­лют­ной форме за­ме­ня­ют собой су­ще­стви­тель­ное.

This cat is mine. – Эта кошка моя.

This dog is his. – Эта со­ба­ка его.

Whose book is this? – It's mine.

– Is this your hat?

– No, it isn’t. This hat is his.

Каж­до­му при­тя­жа­тель­но­му ме­сто­име­нию в ос­нов­ной форме со­от­вет­ству­ет при­тя­жа­тель­ное ме­сто­име­ние в аб­со­лют­ной форме.

Про­чи­тай­те таб­ли­цу.

При­тя­жа­тель­ные ме­сто­име­ния

Ос­нов­ная форма

Аб­со­лют­ная форма

My

Mine

Your

Yours

His

His

Her

Hers

Its

Its

Our

ours

Your

Yours

Their

Theirs

Про­чи­тай­те диа­лог:

A: Whose bag is this? Is this yours?

B: No, it isn’t. It isn’t mine. My bag is white.

A: Oh, is it your mother’s bag?

B: No, it isn’t hers. Her bag is red.

A: I think it’s Nick’s bag?

B: No, it isn’t his. His bag is black.

A: Then whose bag is it? Oh, it is my bag! It is my new bag!

При­тя­жа­тель­ный падеж (Possessive Case)

Итак, те­перь вы зна­е­те, как про­из­не­сти по-ан­глий­ски слова, ко­то­рые обо­зна­ча­ют при­над­леж­ность пред­ме­та: my book – моя книга, his car – его ма­ши­на.

Но очень часто таких слов недо­ста­точ­но. На­при­мер, мы все­гда го­во­рим: «Это ма­ми­на книга» или «это па­пи­на ма­ши­на» либо мы можем ска­зать: «Это книги наших дру­зей».

Как же быть тогда, как пе­ре­ве­сти такие сло­во­со­че­та­ния на ан­глий­ский язык? Чтобы спра­вить­ся с за­да­чей, нам сле­ду­ет узнать о при­тя­жа­тель­ном па­де­же. И тут при изу­че­нии ан­глий­ско­го языка нам снова по­вез­ло.

В рус­ском языке 6 па­де­жей, а в ан­глий­ском всего 2: общий (Common Case) и при­тя­жа­тель­ный (Possessive Case).

Су­ще­стви­тель­ные в общем па­де­же от­ве­ча­ют на во­прос: кто? и что? А вот су­ще­стви­тель­ные в при­тя­жа­тель­ном па­де­же от­ве­ча­ют на во­прос: чей? – whose?

В при­тя­жа­тель­ном па­де­же су­ще­стви­тель­ные могут быть в един­ствен­ном и мно­же­ствен­ном числе.

Для ан­глий­ских су­ще­стви­тель­ных в един­ствен­ном числе при­тя­жа­тель­ный падеж об­ра­зу­ет­ся при по­мо­щи су­ще­стви­тель­но­го, после него мы по­ста­вим апо­строф и до­ба­вим окон­ча­ние -S.

Mother bag – ма­ми­на сумка.

Father car – па­пи­на ма­ши­на.

Если мы хотим ука­зать имя че­ло­ве­ка, ко­то­ро­му при­над­ле­жит та или иная вещь, то мы к этому имени при­бав­ля­ем апо­строф, а затем окон­ча­ние -S.

Kate doll – кукла Кейт

Bobby cat – кошка Бобби

При­тя­жа­тель­ный падеж для су­ще­стви­тель­ных во мно­же­ствен­ном числе об­ра­зу­ет­ся толь­ко при по­мо­щи апо­стро­фа.

Ведь у боль­шин­ства этих су­ще­стви­тель­ных уже есть окон­ча­ние -S. Имен­но после этого окон­ча­ния мы и по­ста­вим апо­строф.

My friends books. – Книги моих дру­зей.

Об­ра­ти­те вни­ма­ние, что при про­из­не­се­нии при­тя­жа­тель­но­го па­де­жа нужно быть очень вни­ма­тель­ным.

My friend book. – Книга моего друга.

My friends books.– Книги моих дру­зей.

В про­из­но­ше­нии ни­че­го не ме­ня­ет­ся. Раз­ни­цу вы ви­ди­те толь­ко в на­пи­са­нии.

My parentsroom. Ком­на­та моих ро­ди­те­лей.

The boys shoes. Туфли маль­чи­ков.

Неко­то­рые ан­глий­ские слова об­ра­зу­ют мно­же­ствен­ное число не по пра­ви­лам.

На­при­мер:

Child – children (ре­бе­нок – дети)

Man – men (муж­чи­на – муж­чи­ны)

Woman – women (жен­щи­на – жен­щи­ны)

Mouse – mice (мышь – мыши)

Для таких су­ще­стви­тель­ных при­тя­жа­тель­ный падеж об­ра­зу­ет­ся точно так же, как для су­ще­стви­тель­ных в един­ствен­ном числе, т. е. к слову при­бав­ля­ет­ся апо­строф и окон­ча­ние -S.

The child toy – иг­руш­ка ре­бен­ка

The children’s toys – иг­руш­ки детей

The man’s hat – шляпа муж­чи­ны

The men’s hats – шляпы муж­чин

Окон­ча­ние -S у су­ще­стви­тель­ных в при­тя­жа­тель­ном па­де­же, будет чи­тать­ся по-раз­но­му.

[s]

[z]

[ɪz]

После глу­хих со­глас­ных

после звон­ких со­глас­ных

после ши­пя­щих и сви­стя­щих зву­ков

My parent’s room

Kate’s doll

My father’s car

The children’s toys

George’s house

The mouse’s tail

Те­перь вы зна­е­те, как об­ра­зу­ют­ся при­тя­жа­тель­ный падеж у су­ще­стви­тель­ных, обо­зна­ча­ю­щих оду­шев­лен­ные пред­ме­ты, то есть когда мы го­во­рим о людях или о жи­вот­ных.

А что же де­лать с осталь­ны­ми сло­ва­ми? Как, на­при­мер, ска­зать: «крыша дома», или «ствол де­ре­ва»?

В таких слу­ча­ях к нам на по­мощь при­дет пред­лог OF.

И ска­зать «крыша дома» мы смо­жем сле­ду­ю­щим об­ра­зом:

The roof  the house – крыша дома.

А «ствол де­ре­ва» будет зву­чать:

The trunk  the tree – ствол де­ре­ва.

  

Вопросы к конспектам

Пе­ре­ве­ди­те на ан­глий­ский язык
Его со­ба­ка, ее кошка, моя иг­руш­ка, их книга, твоя ручка;
Это тет­радь Бена.
Это ма­ши­на моего дяди.
Это дру­зья Стива.
Цвет ав­то­бу­са жел­тый.

Последнее изменение: Понедельник, 2 Октябрь 2017, 00:57